U Bosanskom narodnom pozorištu Zenica je danas, 13. maja održana konferencija za medije povodom premijene izvedbe predstave „Filozofija palanke“, prema djelu Radomira Konstatinovića, u režiji Andraša Urbana i u produkciji Bosanskog narodnog pozorišta Zenica. Premijerna izvedba je zakazana za četvrtak, 14. maj u 20 sati u Bosanskom narodnom pozorištu Zenica.
Na konferenciji za medije su govorili: direktor Bosanskog narodnog pozorišta Zenica Miroljub Mijatović, reditelj predstave Andraš Urban, dramaturginja predstave Vedrana Božinović, glumci i glumice iz ansambla predstave Benjamin Bajramović, Mirza Bajramović, Vedrana Božinović, Iman Bubić, Amer Javoraš, Adna Kaknjo, Adis Mehanović i Selma Mehanović.
Prema riječima direktora Miroljuba Mijatovića razgovor o radu na predstavi „Filozofija palanke“ datira još iz 2020. godine kada je počeo obnašati funkciju direktora ovog Pozorišta. I tada je bilo govora o tome da predstavu režira Andraš Urban, ali je tek u ovoj sezoni došlo do realizacije. Prema riječima Mijatovića ovo je izuzetno značajna predstava za Bosansko narodno pozorište Zenica.
Kako je istakao reditelj Andraš Urban, Palanku stalno tumačimo u smislu provincijalnog. Ali, u ovom se slučaju, ipak, koristi u nekim filozofskim razinama i razmjerama, čime je određena jedna vrsta zajednice. Ili sve zajednice. Kako zajednica funkcioniše u odnosu na pojedinca, kazao je Urban, koji je podvukao kako palanka, odnosno zajednica guši individualce, odnosno sve što je ljudska sloboda.
Dramaturginja i glumica iz predstave Vedrana Božinović smatra kako je nemoguće uništiti palanku, koja je neuništiva. Da je pisao u Bosni i Hercegovini, možda bi Konstantinović upotrijebio izraz – mahala. Najstrašnija stvar koja se, zapravo, dešava je da smo mi, vrlo često, ponosni na to što smo palančani i to živimo tako kako živimo. Mi ne razmišljamo introspektivno, u smislu da su ti mehanizmi, možda, mehanizmi koji nas zadržavaju u nekom “statusu quo”, u nekom “živom blatu” u kojem tonemo, nego se ponosimo time kao nečim što je naš specifikum i što nas odvaja od ostatka svijeta.
U predstavi igraju: Benjamin Bajramović, Mirza Bajramović, Vedrana Božinović / Lamija Salihović, Iman Bubić, Amer Javoraš, Adna Kaknjo, Adis Mehanović i Selma Mehanović. Scenografiju i kostimografiju predstave potpisuje Sabina Trnka, a muziku Attila Antal.
Reprizna izvedba predstave je zakazana za subotu, 16. maj u 20 sati u Bosanskom narodnom pozorištu Zenica.
BOSANSKO NARODNO POZORIŠTE ZENICA
Sezona 2025/26. (LXXVI); Velika scena; Premijera 783.
prema djelu: RADOMIRA KONSTANTINOVIĆA
FILOZOFIJA PALANKE
VESELI IGROKAZ INSPIRISAN STVARNIM DOGAĐAJIMA
Autorski tekst: VEDRANA BOŽINOVIĆ i GLUMAČKI ANSAMBL
Režija i koncept: ANDRAŠ URBAN
Dramaturgija: VEDRANA BOŽINOVIĆ
Scenografija i kostimografija: SABINA TRNKA
Muzika: ATTILA ANTAL
Producent: MIROLJUB MIJATOVIĆ
Izvršni producent: DENIS KRDŽALIĆ
Inspicijent: ABIDIN ČOLAKOVIĆ
Premijerna izvedba predstave: 14. 5. 2026. godine
Trajanje predstave:
Predstava se kao kamerna postavka izvodi na sceni za gledališe kapaciteta od 60 gledalaca.
Igraju:
BENJAMIN BAJRAMOVIĆ
MIRZA BAJRAMOVIĆ
VEDRANA BOŽINOVIĆ / LAMIJA SALIHOVIĆ
IMAN BUBIĆ
AMER JAVORAŠ
ADNA KAKNJO
ADIS MEHANOVIĆ
SELMA MEHANOVIĆ
RIJEČ REDITELJA
Iskustvo nam je palanačko. Pobuna nam je palanačka. Pokušaj da se nađe izlaz iz vrtloga nametnute normale, da se shvati šta je nepalanačko, samo je najobičniji snobizam. Receptura za spas. Instrukcije kako da se ponašam pa da postanem vredniji. Da postanem lažni aristokrat. Deo čopora, plemena, koje svakodnevno žrtvuje pojedinca. Svet je takav. Kakvim ga mi predstavljamo. Kako ga volimo predstavljati. Ja ne postojim. Ti ne postojiš. On ne postoji. A šta postoji? Ništa. Ništa ne postoji….
Znao sam da će biti bolno, depresivno. Znao sam da ćemo hodati na ivici sopstvenog ponora. Znao sam da ću se dovesti na kraj sveta, da će mi svet nestajati. Da ću se morati podsećati da postoji. Da postojim. Da postojimo. I u beskonačnom padu. I u vrtlogu nacionalističkog i populističkog cunamija, koji svojim marketingom izgrađuje svoj paralelni, nestvarni svet, koji postaje stvarniji od stvarnosti. Krvlju građena laž. Ali uvek tuđom krvlju. Ali pad nije beskonačan. Nekako treba ostati živ. Raditi predstave. Radovati se. Probuditi se ujutro.
Prolazimo proces bez naročitog stresa. Tiče nas se. Ljudi s kojima radim su pozorišni ljudi u najboljem smislu te reči. Dobar je ansambl. Adna, Selma, Iman, Lamija, Adis, Benjamin, Mirza, Amer. Atila i Sabina, Vedrana. Abidin stoički pomaže. Oguliti sebe ne znači ništa. Ne menja svet. Ali je čovek bar iskren. Intimno iskren, otvoren za nove rane. Intima se žrtvuje. Ja kao zaštićeni pozorišni komedijant nestajem. Volimo svet. Volimo život. Bolan je trenutak kada Lamija mora da nas napusti zbog zdravstvenih razloga. Svi žele. Svi želimo. Slobodu. Ako ništa drugo, slobodu pozorišnog stvaranja. Pa i predstavu. Ali mit je lažan. Ritual ne oslobađa. Samo iznova i iznova konstatuje i potvrđuje. Susret sa vama je već nešto drugo. Tu postoji šansa da se učini jedan korak. Bilo gde. Ne u ponor. U svemir. Gde svakako pripadamo…..
Andraš Urban
Zenica, 8. maj 2026.
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
