U Bosni i Hercegovini nastavlja se zabrinjavajući trend gašenja firmi, a privreda, čini se, sve više tone pod teretom loših odluka i nedostatka podrške vlasti. Samo u proteklim danima je 13 firmi potpuno izbrisano iz sudskog registra, dok je za nekoliko pokrenut stečajni postupak.
Ekonomisti upozoravaju da masovni stečajevi i likvidacije nisu rezultat isključivo tržišnih kretanja, već posljedica sistemskog zanemarivanja privrede i nepovoljnog poslovnog ambijenta u kojem domaće kompanije teško opstaju.
Čini se da su vlasti u Bosni i Hercegovini odlučile da privredu “puste niz vodu”, te da se brinu samo za one od kojih još mogu imati neku ukorist.
Ekonomisti kažu da je problem što je privreda jedinstven organizam i što je Bosna i Hercegovina mala, otvorena ekonomija, usmjerena prema Evropskoj uniji.
Izostala pomoć
Zoran Pavlović, ekonomski stručnjak, za Faktor objašnjava da se situacija u EU jako komplicira, ljudi ostaju bez posla, firme smanjuju porudžbe, mnogo je stvari, kako ističe, koje su vezane za Evropu.
– Drugi dio priče je da naše vlasti, rukovodstva, apsolutno ne vode računa o činjenici da se ekonomska situacija u Evropi, za koju smo toliko vezani, pogoršava i ne traže mogućnost sagledavanja situacije kako bi uputile neku pomoć firmama koje su zbog toga došle u problem – ističe Pavlović.
Tvrdi da ministarstva i vlade u BiH apsolutno nisu zainteresirani za privredu, privredna društva i ambijent u kojem ta društva funkcioniraju i da je to jedan od osnovnih problema.
– Ako mogu da povećaju neku obavezu samo da napune budžet, oni će to da urade. To što rade je vrlo loša opcija jer, jednostavno, vi ne možete da funkcionirate na način da imate veće troškove nego što vam je prihod, odnosno mogućnosti zarade. I kada dođete u tu situaciju, onda ste praktično dovedeni u poziciju da, ili ćete praviti gubitke i troškove, ili ćete zatvoriti firmu. Ono što je najgore, kada jednom zatvorite firmu, teško je pokrenuti taj posao ili obnoviti ga – kaže Pavlović.
Na pitanje kako je moguće da nas vlasti ubjeđuju kako raste broj zaposlenih, a trend je zatvaranja firmi, Pavlović ističe da je statistika vrlo fleksibilna stvar, “može da bude onako, možde da bude ovako”.
– Ono što je suština cijele priče jeste da vrlo malo komunikacije ili brige imamo o privredi i poslovanju. Privreda je interesantna samo ukoliko može još nešto da se naplati od njih, od raznih doprinosa, povećanja poreza, pa i mehhanizama koje vlade koriste vrlo efikasno, a to su parafiskalni nameti. Non-stop vam propisuju da nešto morate platiti, a da se ne zna ni zašto, ni koja je korist od toga – zaključuje Pavlović.
Loše upravljanje i nekonkurentnost
Igor Gavran, ekonomski analitičar, za Faktor ističe da su neposredni uzorci uglavnom loši rezultati poslovanja, ali i suštinski razlozi koji su do toga doveli najčešće su loše upravljanje i nekonkurentnost.
– U slučajevima javnih preduzeća, loše upravljanje se nažalost praktično podrazumijeva jer stručnost praktično nikada nije kriterij za politički izbor uprava, dok privatna, uglavnom tek objektivna nekonkurentnost, dovodi do propasti. Međutim, i ta nekonkurentnost često je opet dublje uzrokovana djelovanjem ili nedjelovanjem vlasti, odnosno nepovoljnim poslovnim okruženjem – objašnjava Gavran.
Dodaje da tako djeluje da kompanije idu u stečaj i likvidaciju jer su im otkazane narudžbe i izgubile su tržište, a u stvarnosti se to dogodilo usključivo zbog destruktivnih odluka vlasti.
– I to zbog činjenice da su im troškovi poslovanja naglo i dramatično povećani, na primjer, opterećenjem na osnovu minimalne plaće ili poskupljenjem električne energije. U nekim slučajevima firme se svjesno i namjerno urušavaju, kao što vidimo recimo u slučaju Vitezita koji je proglašen beznadnim slučajem i koji je morao propasti, a u stvarnosti su njegovi proizvodi toliko traženi na tržištu da je nezamislivo kako je nekome uspjelo da upropasti tu firmu – kazao je Gavran.
Podsjetio je i na slučajeve kriminalnog uništenja firmi poput Sarabona i mnogih drugih.
– Ukratko, stečajevi i likvidacije će se uvijek dešavati u određenim slučajevima, ali to moraju biti izuzeci, a ne masovna pojava. Masovnost se jedino može objasniti širim faktorima najčešće uzrokovanim mjerama vlasti ili njihovim propustima – zaključuje Gavran.
Autor: faktor.ba
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
