Poreski dug u Bosni i Hercegovini i dalje predstavlja jedan od najvećih ekonomskih problema, a najnoviji podaci Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) pokazuju razmjere krize – čak 49 kompanija duguje više od milion konvertibilnih maraka po osnovu PDV-a i akciza.
Na vrhu liste nalazi se sarajevski GRAS, sa dugom većim od 29,7 miliona KM, a slijedi Rudnik uglja “Kreka” Tuzla sa više od 23,3 miliona KM. Među najvećim dužnicima su i privatne firme, ali i javna preduzeća, što dodatno komplikuje situaciju.
Ukupan dug najvećih poreznih obveznika u Federaciji BiH premašuje 2,7 milijardi KM, dok Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) na nivou države potražuje stotine miliona maraka od više od 1.300 kompanija.
Javna preduzeća među najvećim dužnicima
Lista pokazuje da među najvećim dužnicima dominiraju javna preduzeća i firme povezane s državom.
Pored GRAS-a i “Kreke”, visoko na listi nalaze se i:
- Bosmal Sarajevo – 14,8 miliona KM
- Radiotelevizija BiH – 7,4 miliona KM
- Monter & Co Bijeljina – 7,6 miliona KM
- Hisar Trade Brčko – više od 7 miliona KM
Dugovi koje je gotovo nemoguće naplatiti
Ekonomski stručnjaci upozoravaju da je značajan dio ovih dugova praktično nenaplativ.
Veliki broj firmi sa liste:
- nalazi se u stečaju
- ima blokirane račune
- nema imovinu
- ili su vlasnici izvan Bosne i Hercegovine
To znači da dugovi često ostaju samo na papiru.
Strane firme među dužnicima: Milioni izvan domašaja države
Poseban problem predstavljaju firme u stranom vlasništvu, koje također duguju milione. Šest takvih firmi duguje oko 10,5 miliona KM.
Među njima su:
- FlyBosnia – 3,01 mil. KM (BiH/Saudijska Arabija)
- Bioil Doboj – 2,67 mil. KM (Turska)
- Petrona Trade – 1,98 mil. KM (Švicarska)
- NAPCO Beds Factory – 1,12 mil. KM (Nizozemska)
- KPA Unicon (Finska) – oko 925 hiljada KM
- Al-Dihani – oko 765 hiljada KM (Kuvajt)
Mnoge od ovih firmi su ugašene ili bez aktivnog poslovanja, što dodatno otežava naplatu.
Kako dug postaje nenaplativ?
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, problem nastaje jer strane firme često napuste BiH, nemaju imovinu ili formalno imaju zastupnike koji nisu zakonski dužnici.
“U postupku prinudne naplate često dobijemo informaciju da su osnivači napustili BiH. Od tog momenta mogućnosti naplate su minimalne”, naveli su ranije iz UIO za RSE.
U takvim slučajevima država praktično ostaje bez mehanizama da naplati dug.
Kazne postoje, ali praksa je drugačija
Zakoni u BiH predviđaju stroge kazne za poreznu utaju – od novčanih do zatvorskih kazni u trajanju od šest mjeseci do deset godina.
Međutim, sudska praksa pokazuje da se najčešće izriču blaže kazne.
Jedan od rijetkih strožih slučajeva je presuda iz 2020. godine, kada je Sud BiH osudio Emira Suljića na četiri i po godine zatvora zbog utaje PDV-a od 580.000 KM.
Dok se dugovi gomilaju, budžeti ostaju bez prihoda koji bi trebali biti uloženi u zdravstvo, infrastrukturu i socijalna davanja.
U praksi, to znači da teret finansiranja države sve više snose građani, radnici i mali privrednici koji svoje obaveze redovno izmiruju.
Sistem bez odgovora
Iako se liste dužnika redovno objavljuju, ključni problem ostaje – nedostatak efikasne naplate. Bez jačih mehanizama kontrole i odgovornosti, dugovi će nastaviti rasti, a dio novca zauvijek ostati nenaplaćen.
U zemlji u kojoj desetine firmi duguju milione, pitanje više nije ko duguje – već zašto se ti dugovi godinama ne naplaćuju.
Kompletan spisak dužnika po osnovu PDV-a i akciza pogledajte na ovom linku.
Kontakt sa portalom Zenicablog možete ostvariti:
email: [email protected]
Viber poruke: +387 60 355 8888
Facebook Inbox: https://www.facebook.com/Zenicablog/
Twitter: https://twitter.com/Zenicablog2010
