Posuđeno

Može li se himna zavoljeti silom?

Može li se himna zavoljeti silom? – Odnos građana prema simbolima države, kao što su himna, grb i zastava, može biti i jedan od pokazatelja koliko su zadovoljni stanjem u njoj.

Devetogodišnja Harper Nielsen iz Brizbejna u Australiji, izazvala je burne polemike u društvu početkom ove školske godine svojim odbijanjem da ustane tokom trajanja himne te države. To je bio njen protest jer himna navodno promoviše rasizam, ignorišući domorodačko stanovništvo ove zemlje.

Neki su je osuđivali zbog nepoštovanja državnih simbola, kriveći njene roditelje, dok su drugi pozdravljali njen stav i njenu upornost. Škola je najpre kaznila, da bi potom iz resornog ministarstva bilo saopšteno da je devojčici ostavljena mogućnost ili da ne bude u prostoriji tokom intoniranja himne ili da je jednostavno ne peva.

Odnos građana prema simbolima države, kao što su himna, grb i zastava, može biti i jedan od pokazatelja koliko su njeni državljani zadovoljni stanjem u njoj. Ukoliko nisu, ukoliko im nešto ozbiljno smeta, onima koji vode državu takvu poruku mogu poslati i tako što neće stajati tokom intoniranja himne, neće pevati njene stihove, možda će joj čak i zviždati, ili će samo kleknuti dok traje njeno izvođenje.

Baš ovo poslednje uradili su prošle godine igrači američkog fudbala, iskazujući na taj način protest zbog policijske brutalnosti i rasne diskriminacije. Američki predsednik Donald Trump zatražio je od vlasnika klubova da otpuste igrače koji to čine, ali se, u znak solidarnosti, broj onih koji su klečali umesto da stoje samo uvećao nakon tog zahteva.

Do poštovanja države preko novčanika

Američka fudbalska liga NFL nije želela da prisliljava igrače da stoje tokom intoniranja himne, što je Trump nazvao nepoštovanjem države. I otprilike na tome se završilo.

U Crnoj Gori, međutim, tek počinje. Novi predlog zakona o državnim simbolima Crne Gore, koji je nedavno usvojila Vlada ove zemlje, a koji predviđa kazne za one koji ne budu ustajali za vreme intoniranja državne himne, sudeći po prvim komentarima, mogao bi da izazove suprotan efekat od onog koji je predlagač zamislio – iskazivanje poštovanja prema državi i njenim znamenjima.

A kazne za kršenje propisa nisu male – od 300 do 2.000 evra za one koji ne budu stajali dok svira himna. Korišćenje državne zastave ili grba na nepropisan način pravna lica može koštati i do 20.000 evra.

Protiv ovakvog rešenja odmah se izjasnio deo opozicije, koji inače od ranije osporava i deo himne i državnu zastavu, ali i deo nevladinog sektora, koji ukazuje da bi kažnjavanje moglo da ugrozi ljudska prava.

“Poštovanje simbola je civilizacijski i čin kulture svakog pojedinca, međutim, isto tako to je i pitanje slobode izražavanja. U demokratskom društvu, kakvo je crnogorsko, nepotrebno je i pogrešno uskraćivati slobodu izražavanja. Ovaj predlog nije u skladu sa ljudskim pravima i ovo nije ni u skladu sa principima i praksom Evropskog suda za ljudska prava. Takođe, imamo praksu i Vrhovnog suda SAD koja štiti slobodu govora i sprečava kažnjavanje čak i za paljenje državne zastave. Na kraju, pitanje implementacije je pod velikim znakom pitanja i vodiće daljem produbljivanju razlika u društvu”, kaže za Al džaziru Milan Radović iz Građanske alijanske Crne Gore.

Zviždanje himni (ni)je kažnjivo

Već sada se da naslutiti da će biti situacija u kojima će biti teško primeniti ovaj zakon, makar u meri da on važi jednako za sve, ali i da njegovom primenom neko ne bude nepravično oštećen.

Za početak, oni koji treba da primenjuju taj zakon mogli bi se naći na velikom iskušenju prilikom većih sportskih manifestacija na kojima bi deo publike mogao da odluči da sedi dok svira himna. Kako će oni biti identifikovani, privedeni sudiji za prekršaje, šta ako neke uhvate na delu, a neki se izvuku i ne plate kaznu? Šta ako neko zbog povrede ne može da ustane? Hoće li sudiji za prekršaje morati da donosi lekarsko uverenje?

Šta ako ustanu na himnu, kako zakon nalaže, ali počnu da joj zvižde? U Srbiji se mnogi još sećaju kako su navijači Crvene zvezde zviždali tokom intoniranja himne tadašnje Savezne Republike Jugoslavije “Hej Sloveni”. U Novom Pazaru je poslednjih godina bilo nekoliko sportskih manifestacija na kojima je deo navijača zviždao himni Srbije “Bože pravde”. Mediji su to ocenjivali kao skandal, ali vlast nije preduzimala nikakve mere. Između ostalog, i zato što zakon ne predviđa kazne za one koji ne ustanu na himnu ili joj zvižde.

Ipak, ne treba prevideti ni podatak da je zviždanje himni Srbije u Novom Pazaru, gde Bošnjaci čine većinu, počelo pre nekoliko godina, kada je tadašnji selektor fudbalske reprezentacije Srbije Siniša Mihajlović odstranio Adema Ljajića, inače rođenog Novopazarca, iz reprezentacije Srbije, jer nije hteo da peva državnu himnu na terenu.

Mihajlović je napisao Sporazum o ponašanju reprezentativaca, koji je predviđao i pevanje himne. Ljajić je stajao mirno tokom intoniranja državne himne, kao što je i običaj, ali nije pevao “Bože pravde”, koja u svakoj strofi ima pridev srpski (“srpske zemlje, srpski rod”, “srpsko vedro čelo”, “nek na srpskoj blista grani”…).

Skretanje pažnje sa ključnih problema

Ljajić je posle rekao da voli Srbiju, da od 10. godine igra za njenu reprezentaciju, ali i da ako ne poštuje sebe, ne može posle niko da ga poštuje. Naredni selektori su odustali od Mihajlovićevog pravila, a Ljajić se vratio u reprezentaciju.

I ovaj primer pokazuje osetljivost pitanja odnosa građana prema državnim simbolima i posledice do kojih mogu dovesti pokušaji da se stanovnici neke države primoraju da joj na određen način iskazuju poštovanje.

“Ovakve mere obično dovode do polarizacije društva. Zaštita državnih simbola je potrebna, ali treba voditi računa o efektima tih mera”, kaže Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava – Yucom.

I u  Crnoj Gori se čuju upozorenja da bi novo pravilo moglo doneti i nove podele u društvu.

“Crnogorsko društvo je duboko podijeljeno i neophodno je da se preduzmu ozbiljne aktivnosti na prevazilaženju tih podjela. Te aktivnosti moraju biti temeljno planirane i realizovane kroz dijalog u društvu. Ovako sve liči na skretanje pažnje sa suštinskih tema koje definišu kvalitet života građana”, ocenjuje Milan Radović iz Građanske alijanse.

I profesor Pravnog fakulteta u Podgorici Milan Popović, u izjavi za Al džaziru, kratko konstatuje da je reč o “zloupotrebi političke oligarhije na sličan način kao u Americi Donalda Trumpa kako bi se skrenula pažnja sa onog što je najvažnije, a to je duboka klasna polarizacija između onih jedan posto najbogatijih i ostalih 99 posto”.

Antonijević podseća da je Crna Gora je u procesu evropskih integracija, te da svaku od tih mera jasno mora obrazložiti. “Treba videti kako izgledaju razlozi koji se stavljaju uz samu izmenu zakona, kakvo je obrazloženje, koji je motiv”, kaže.

Emotivno pitanje

Na pitanje da li je možda ranije bilo masovnijeg ispoljavanja nepoštovanja prema državnim simbolima Crne Gore, te da li bi tu mogao da se traži motiv vlasti, Milan Radović odgovara da je bilo takvih slučajeva, ali da su u pitanju pojedinačni i izolovani incidenti.

Pitanje odnosa prema državnim simbolima nije samo stvar poštovanja propisa, već i emocija. Nije svejedno da li neko ustaje na himnu sa osećajem ponosa ili iz straha od kazne. Neko je peva jer je doživljava kao svoju, a neko ne peva, jer ga reči ne dotiču na način koji izaziva pozitivne emocije. Pokušaj vlasti da novčanim kaznama privoli građane da poštuju državne simbole, na planu emocija teško da može doneti pozitivnu promenu.

“U normalnom demokratskom svijetu nema potrebe čak ni privoljavati, a kamoli kažnjavati, ubjeđivati i pritiskati građane da poštuju simbole vlastite države. Radi se o tome da bi atmosfera u društvu i državi morala biti takva da su simboli svima prihvatljivi. Moramo imati jedan demokratski horizont u kome se krećemo, živimo, rješavamo svoje životne probleme i da to činimo uvjereni da je država i društvo kome pripadamo nešto čime se možemo ponositi. Ukoliko to nije slučaj, onda se događaju ovakve stvari”, ocenjuje Šaćir Filandra, dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, napominjući da gotovo čitava regija ima problem sa državnim simbolima, te da je primera nepoštovanja bilo i u Bosni i Hercegovini.

“Nema tog simbola koji poštuju svi. Imate sve – od paljevina zastava do drugih istupa koji pokazuju nepatriotski odnos građana prema vlastitoj državi i nepoštovanje njenih simbola uključujući i himnu i sve drugo što reprezentuje zemlju. Radi se o tome da bi način upravljanja zemljom, ne vladanja, morao osigurati jednu vrstu pozitivnog odnosa prema tome”, objašnjava Filandra.

Ipak, iako je i u BiH bilo i paljenja i nepravilnog postavljanja državnih zastava, kao i nepostavljanja na mestima gde bi morale da stoje (na primer, na graničnim prelazima), i zviždanja himni, Zakon o zastavi BiH ne predviđa nikakve kazne, mada u njemu piše da je nepoštovanje zastave kažnjivo. Nešto drugačija situacija je sa Zakonom o himni BiH, koji propisuje novčane kazne za nepoštovanje himne, ali ne definiše konkretno šta se smatra nepoštovanjem.

Za državne simbole je potreban kompromis

U Hrvatskoj Zakon o grbu, zastavi i himni propisuje kazne za nepropisnu upotrebu zastave i grba, ali ne i za nepoštovanje himne. Ipak, koliko se često primenjuje ovaj zakon, koji nije menjan od 1994. godine, možda najbolje govori činjenica da su još važeće novčane kazne propisane u nemačkim markama.

Novčane kazne za nepropisnu upotrebu državnih simbola postoje i u Srbiji, i kreću se od 400 do 4.000 evra za pravna lica i oko 170 evra za pojedince, ali teško je pronaći primer kada su one primenjene.

Dosledna primena zakona, značila bi da bi u izvesnim slučajevima morali da budu kažnjeni i oni koji su iz najplemenitijih pobuda okačili državnu zastavu, recimo na prozor stana, ili zastavu čiji se oblik razlikuje od propisanog, što bi verovatno umanjilo entuzijazam za buduće korišćenje nacionalnih simbola.

Profesor Šaćir Filandra smatra da je najbolje kada se do izgleda državnih simbola stigne društvenim kompromisom, kako bi oni bili prihvatljivi svima. A na pitanje, da li je to moguće u podeljenim društvima, kakva su na Balkanu, odgovara:

“Mi smo svi živjeli u zemlji u kojoj su svi rado skakali na himnu. To je bio izraz unutarnjeg ponosa, dostojanstva, poštovati ono što je nas sve predstavljalo. Mi smo bili predstavljeni u himni, ona je bila naša. Sad nakon rasula Jugoslavije, imamo neuređena društva i državne jedinice u kojima elementarne stvari poštovanja i samopoštovanja nisu riješene. Jer čovjek koji ne poštuje himnu svoje države i svog društva, on pre toga ne poštuje sebe. Niti himna pripada njemu, niti on pripada tom simbolu. To je problem cijele regije”, zaključuje Filandra.

Izvor: Al Jazeera

 
loading...